tomaž šalamun

pesme iz kataloga 2

 

Katalog 2, glasilo grupe OHO, izašao je kao specijalno izdanje mariborskog časopisa Znamenja čiji je glavni urednik bio Dušan Pirjevec. Broj su uredili članovi grupe Katalog/OHO: Rudi Šeligo, Iztok Geister, Tomaž Brejc, Tomaž Šalamun, Rastko Močnik. Priloge u Katalogu 2 su, sem navedenih, potpisali Dimitrij Rupel, Marko Švabić, Matjaž Hanžek, Marko Pogačnik, Franci Zagoričnik, Braco Rotar, David Nez, Milenko Matanović, Srečo Dragan i Drago Dellabernardina. To je bio poslednji skupni almanah grupe koja će 1970, tokom izložbe u Gradskoj galeriji u Ljubljani odlučiti da „napusti umetnost i stupi u život“ (Tomaž Brejc).
U sklopu Kataloga 2 Šalamun je bio zastupljen ciklusom pesama i fotomaterijalom vezanim za instalaciju „Kip“, kao i za izložbe-performanse „Morje“ i „Žamanje“ održane u Prešernovoj galeriji u Kranju. Tada je prvi put štampana pesma „Zakaj sem fašist“ (čiji je prevod objavljen u Agonu 22) kao i pesme koje se ovde prevode prvi put. („Draga Mile“ se objavljuje u originalu.)
Šalamun ih posle nije preštampavao u knjigama niti uključio u konačni izbor iz svoje poezije, Kdaj (Belletrina, 2011.).

 

 

DRAGA MILE

 

Evo ja san doša amo jeben ti srce isusovo i oči gospine.
Radin u radionici o žice nemereš nikad u švabe stat
jeben ti kurvu gospu davidiš koliko žice. Nebi stalo
u nagvozd sada slušaj jeben ti oči gospine ja reka anti
ikinom neka pripazi na tebe ali ja san čuvo od njemu
kurbino je on kopile. Uvek reče uime isusovo ali on
će sigurno uime tebe sprčit. Bude li tako jeben ti
mater moreš skočit u sinje more. Eto tako pazi se jer
se zna sve. Čuvaj mi dite. Piši kako naša koza. Davidiš
koja je čistoća u švabe. Nemoj ukući više držat sve od
prolivanja i vrčinu jer govno i pišaka vitru pa uđe
tebi i malome. Jebaću ti gospu ne upantiš li moje
riči. A sada malome i tebi mnogo pozdrava
Tomaž Šalamun.

SVE ŠTO RADIM

 

Sve što radim, radim pred ogledalom, tako da nas je dvojica.
Kad se sagnem, sagne se i on. Ići ću na ulicu.
Imaću životinje i ljude. I on će imati životinje
i ljude i našminkaće obrve. Gde sam rekao da
ću našminkati obrve? Prepisaću da razotkrijem upad.
Sve što radim, radim pred ogledalom, tako da nas je dvojica.
Kad se sagnem, sagne se i on. Ići ću na ulicu.
Imaću životinje i ljude. I on će imati životinje
i ljude i našminkaće obrve.

GLAVE

 

Treba otići na njivu gde raste kupus
koji je ravnomerno zasađen. Ljudi neka
se podele na dve grupe. Prva gru-
pa neka legne na stomak pored svake
druge glave kupusa i neka je pojede
a da se pri tom ne ispomaže rukama
niti da ustaje. Kad to obavi,neka
ode kući. Druga grupa neka se zako-
pa do vrata tačno na mestima gde
se vide korenovi, tako da se vidi
kupus, glava, kupus, glava, a ako se
pogleda u dijagonali, samo kupus.

•

 

Ovo što vidite, dragi gledaoci, jeste ludost.
Ovo su sluge koje padaju kao so. Treba
prinositi meso dok je mlado, mislite li
da bogovi žvaću otekline? Ovo što vidite
pred sobom nije ni jedno ni drugo, ni obojeno
ni sivo. Nisu oblaci, nisu reke, ovo nije ni
latinski, ni jezik. Ovo je moć. Generacijama ćete je
prenositi, pijavice, da biste se zagrejale.
Pamćenje vas je nateralo da gladni i ukočeni
pristavljate svoja tkiva. Muve zuje,
slonovi piju vodu, vozovi su na ugalj ili
elektriku. Zato sam se odlučio za pokolj.
Prinosim jagnje božje da vam ispržim trošarinu.
Milion kubika zrikavaca, milijardu belih
kamenova, šest očiju, šest ušiju, šest drveta,
odeću i cipele i nepočešljanu grivu. 

 

•

Sneže? Ko sledeću poruku bude čitao
kao politički traktat, biće streljan.
O, dušo! Usnama ću zalivati vrt.
Figurine, ljudske bistrine, debeloguzi!
Naši logori će biti revelacija duha,
mislite li da bogovi spavaju, mislite da
ćete rezati hleb?
Sunce će vam zdrobiti glavu. Kraljevima
ste rezali hleb na karte. Sneže? Obredi.
Gde ćete mantrati kad više ne bude zemlje?
Vatra gori. Tiho i visoko se širi.
Hoćete li lavu zadržati papirićima, nesrećni
torbari? Sneže?

•

šta najviše voliš da gledaš?
najviše volim da gledam jaslice
zašto,
zato što su lepe i što se vidi
kako se rodio isus hristos
vidiš zvezdu repaticu?
vidim
zašto misliš da su ga na kraju raspeli,
raspeli su ga zato jer je bio dobar
misliš da je stvarno izbavio svet?
jeste. da nije bilo isusa hristosa aleš kermauner se
ne bi ubio.

 

 

sa slovenačkog
Ivan Antić i Bojan Savić Ostojić

 

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014) autor je preko pedeset knjiga poezije.
Od 2010. objavio je sledeće knjige:
Mrzle pravljice (Hladne bajke, 2010), Ko vdre senca/ When the shadow breaks/ Lorsque l'ombre force(Kad nadre senka, izbor, 2010), Letni čas (Godišnje doba, 2010), Opera buffa (2011), Kdaj (Kada, izabrane pesme, 2011), Dih (Dah, 2013), Molusk (2013), Dojenčki (Bebe, 2014).
Na srpskohrvatskom su izašle knjige: Godišnje doba (Zagreb i Beograd, 2013) i Poker (Beograd, 2014).
Posthumno je objavljena zbirka Orgije (2015), a u pripremi je Ta, ki dviga tačko, spi (Ko diže tačku, spava).

biografija i bibliografija izdanja Tomaža Šalamuna (1966-2010).
Agon 22

od istog autora

Poker (izbor)
Agon 22

pročitajte i

Tibor Hrs Pandur: Brutalni realizam
Agon 22

Karlo Hmeljak: Novajlijama
Agon 22

Bojan Marković: Kenguru panšalamunske religije
Agon 22

Vladimir Đurišić: Koji si ti Šalamun
Agon 24